SAMONOSIVI VISOKOFREKVENTNI TELEKOMUNIKACIONI KABL SA ČELIČNIM OPLETOM, IZOLACIJOM I OMOTAČEM OD POLIETILENA

TF 33 - CP 1 X 4 X 1,2
TF 33 - CP 3 X 4 X 1,2

Primena

Kablovi ovog tipa se primenjuju u mesnim mrežama i mrežnim grupama za visokofrekventni (120 kHz) i PCM prenos. Postavljaju se nadzemno po postojećim nadzemnim vodovima a mogu se polagati i u zemlju. Za pričvršđenje kablova za uporišta služe zatezne stezaljke AKL dok se spajanje pojedinih fabričkih dužina izvodi pomoću kutija za spajanje i razvodenje VVD 10165. Zahvaljujući dobrim osobinama upotrebljenog polietilena, kablovi se mogu polagati i do temperature od - 25° C. Noseći čelični oplet kod normalnih raspona podnosi vlastitu težinu kabla zajedno sa dodatnim opterećenjem kao što je pritisak vetra, inje, sneg, led pod najnepovoljnijim uslovima sa približno trostrukom sigurnošću. Dopušteno temperaturno područje je kod postavljanja kablova 0 do + 40° C pre i posle postavljanja - 30 do + 50° C.

Konstrukcija

Bakarni provodnik prečnika 1,2 mm. Izolacija od masivnog polietilena, najmanje debljine 0,8 mm. Četiri izolovana provodnika su upredena u zvezda četvorku. Jezgro kabla sa 1 i 3 četvorke. Unutrašnji omotač od polietilena najmanje debljine 0,9 mm. Noseći oplet od pljosnatih jako pocinkovanih čeličnih žica. Spoljašnji polietilenski omotač crne boje. Omotač je uliven u oplet.

Obeležavanje četvorki

Pojedine žile jedne četvorke su označene bojom izolacije i to:

1. osnovni vod a-žuta b-crvena
2. osnovni vod c-zelena

Kod konstrukcije sa 3 četvorke, početna četvorka je obavijena crvenom a četvorka za smer zelenom plastičnom tračicom.

Električne osobine na 20° C

Pri postavljanju ovih kablova treba težiti da najveći raspon između uporišta bude 50 m. Ukoliko se kabl postavlja po uporištima koja su već opterećena vazdušnim linijama mora se predhodno proveriti da li uporišta mogu da podnesu opterećenje i samonosivog kabla. Povlačenje kabla iznad saobraćajnih puteva pri ukrštanju sa energetskim vodovima vrši se pod sledećim uslovima: ugao prelaska treba da je 90° ali ni u kom slučaju manji od 45°, prelazna uporišta moraju biti opremljena krajnjim nosačima, prelazno uporište, u slučaju potrebe, mora da se osigura. Kada se kabl uvodi u zgradu, raspon treba da je što kraći. Kod istovremenog prelaska kabla preko ulice raspon treba ograničiti na 30 m. Strela može da bude nešto veća od prenosne da se zidni nosač ne bi suviše opterećivao. Pošto kablovi u svojoj konstrukciji sadrže oplet koji je podložan izduženju, to se strela nakon izvesnog vremena povećava. Iz tog razloga preporučljivo je da se strela posle 2 nedelje proveri i koriguje. U slučaju ukrštanja sa vodovima jake struje, prelaska preko ulica, autoputeva, železničkih nasipa i dr. kablovi se polazu u zemlju, odnosno uvlače u kablovsku kanalizaciju. Na mestima prelaska kabla sa uporišta na zemlju, na krajnjem uporištu se postavlja krajnji nosač i jedna stezaljka. Električna zaštita kablova ostvaruje se osiguračima i uzemljenjem krajeva nosećeg opleta. Oplet od čeličnih žica mora da se prespoji na svakom mestu spajanja kablovskih dužina a na svakih 1000 m da se uzemlji.